Glav­ni spe­ci­jal­ni tu­ži­lac Mi­li­vo­je Kat­nić sa­op­štio je da je to­kom is­tra­ge o ne­stan­ku 13 pi­sa­ma, dva za­htje­va Vi­šeg dr­žav­nog tu­ži­la­štva i jed­nog pa­pir na ko­jem je ruč­no is­pi­san tekst sa pre­tre­sa sta­na Ve­se­li­na Mu­jo­vi­ća, ko­ji je ne­dav­no uhap­šen zbog sum­nje da je po­či­nio kri­vič­no dje­lo pre­va­ra, utvr­đe­no da po­sto­je osno­vi sum­nje da su od­re­đe­na li­ca po­či­ni­la kri­vič­na dje­la stva­ra­nje kri­mi­nal­ne or­ga­ni­za­ci­je i zlo­u­po­tre­ba slu­žbe­nog po­lo­ža­ja. Od­go­va­ra­ju­ći na op­tu­žbe po­li­ci­je da je tu­ži­la­švo bez ijed­nog pre­zen­to­va­nog do­ka­za na­lo­ži­lo hap­še­nje i za­dr­ža­va­nje še­fa Od­sje­ka za bor­bu pro­tiv or­ga­ni­zo­va­nog kri­mi­na­la i ko­rup­ci­je Da­li­bo­ra Me­do­je­vi­ća i slu­žbe­ni­ka tog po­li­cij­skog sek­to­ra Ni­ko­le Ter­zi­ća, Kat­nić je re­kao da su sve rad­nje pred­u­ze­li u skla­du sa Usta­vom Cr­ne Go­re, Za­ko­ni­kom o kri­vič­nom po­stup­ku Cr­ne Go­re i Za­ko­nom o Spe­ci­jal­nom dr­žav­nom tu­ži­la­štvu.
–Za go­nje­nje uči­ni­la­ca na­ve­de­nih kri­vič­nih dje­la is­klju­či­vo je nad­le­žno Spe­ci­jal­no dr­žav­no tu­ži­la­štvo, što je re­gu­li­sa­no Za­ko­nom o Spe­ci­jal­nom dr­žav­nom tu­ži­la­štvu. Istim za­ko­nom pro­pi­sa­no je da po­slo­ve go­nje­nja uči­ni­la­ca kri­vič­nih dje­la vr­še glav­ni spe­ci­jal­ni tu­ži­lac, kao ru­ko­vo­di­lac dr­žav­nog tu­ži­la­štva, i spe­ci­jal­ni tu­ži­o­ci, kao dr­žav­ni tu­ži­o­cu – is­ta­kao je Kat­nić.
On je pod­sje­tio da glav­ni spe­ci­jal­ni tu­ži­lac za svoj rad i rad Spe­ci­jal­nog dr­žav­nog tu­ži­la­štva od­go­va­ra vr­hov­nom dr­žav­nom tu­ži­o­cu, dok spe­ci­jal­ni tu­ži­o­ci za svoj rad od­go­va­ra­ju glav­nom spe­ci­jal­nom tu­ži­o­cu.
Osum­nji­če­ni Da­li­bor Me­do­je­vić i Ni­ko­la Ter­zić ju­če su po­no­vo sa­slu­ša­ni u Spe­ci­jal­nom tu­ži­la­štvu, gdje su im pre­zen­to­va­ni do­ka­zi zbog ko­jih se te­re­te za po­me­nu­ta kri­vič­na dje­la. Oni su ne­gi­ra­li kri­vi­cu.
Vr­hov­ni dr­žav­ni tu­ži­lac Ivi­ca Stan­ko­vić po­ru­čio je me­nadž­men­tu Upra­ve po­li­ci­je da ne smi­ju uti­ca­ti na od­lu­ke tu­ži­la­štva, či­ji je rad sa­mo­sta­lan, ni­ti tra­ži­ti po­dr­šku bi­lo ko­je gra­ne vla­sti ka­ko bi vr­ši­li pri­ti­sak na po­stu­pa­nje tu­ži­la­ca. Stan­ko­vić je na­gla­sio da je in­sti­tu­ci­ja na či­jem če­lu se na­la­zi po­stu­pa­la is­klju­či­vo po za­ko­nu. Vr­hov­ni dr­žav­ni tu­ži­lac je pod­vu­kao da po­li­ci­ja po­stu­pa is­klju­či­vo po na­lo­gu tu­ži­la­štva, ko­je pri­ba­vlje­ne do­ka­ze ne pre­da­je me­nadž­men­tu po­li­ci­je, već su­du.
–Za­kon pro­pi­su­je da tu­ži­la­štvo pri­ku­plje­ne do­ka­ze pre­zen­tu­je su­du, a ne me­nadž­men­tu Upra­ve po­li­ci­je. Uči­ni­o­ce kri­vič­nih dje­la ni­ti mo­že ni­ti smi­je šti­ti­ti ijed­na gra­na vla­sti, zbog če­ga za­šti­tu od po­stu­pa­nja tu­ži­la­štva, kao sa­mo­stal­nog or­ga­na, ne tre­ba tra­ži­ti ni od za­ko­no­dav­ne, ni od iz­vr­šne ni od sud­ske vla­sti. Ni­ko ne smi­je da uti­če na Dr­žav­no tu­ži­la­štvo u vr­še­nju nje­go­vih po­slo­va, a sa­mim tim ni da ome­ta prav­du i spre­ča­va dr­žav­nog tu­ži­o­ca da sa­mo­stal­no do­ne­se ili ne do­ne­se ne­ku od­lu­ku, za či­ju prav­nu va­lid­nost je sva­ka­ko od­go­vo­ran. U su­prot­nom, stva­ra­njem pri­ti­ska na even­tu­al­na bu­du­ća po­stu­pa­nja su­da po za­htje­vu tu­ži­la­štva na sce­ni u Cr­noj Go­ri ima­li bi­smo stra­da­nje pra­va i prav­nog po­ret­ka, pri če­mu tre­ba ima­ti u vi­du da je Dr­žav­no tu­ži­la­štvo ustav­na ka­te­go­ri­ja –ka­zao je Stan­ko­vić.
On je do­dao da se tu­ži­la­štvo ne­će upu­šta­ti u jav­ne po­le­mi­ke sa me­nadž­men­tom Upra­ve po­li­ci­je, već će se u svom dje­lo­va­nju pri­dr­ža­va­ti za­kon­skih pro­pi­sa, pre­ma ko­ji­ma su oni in­sti­tu­ci­ja ko­ja ru­ko­vo­di iz­vi­đa­jem i is­tra­gom.
Gra­đan­ska ali­jan­sa (GA) za­tra­ži­la je od pre­mi­je­ra Mi­la Đu­ka­no­vi­ća da po­kre­ne po­stu­pak za ra­zr­je­še­nje di­rek­to­ra Upra­ve po­li­ci­je Slav­ka Sto­ja­no­vi­ća na pr­voj na­red­noj sjed­ni­ci Vla­de. U otvo­re­nom pi­smu ko­je je ta NVO upu­ti­la Đu­ka­no­vi­ću na­vo­di se da je sa­op­šte­nje ko­jim Upra­va po­li­ci­je tra­ži od Vla­de da je za­šti­ti od ak­tiv­no­sti tu­ži­la­štva ne­pri­mje­re­na i ne­za­pam­će­na ma­ni­fe­sta­ci­ja ne­po­zna­va­nja i ne­po­što­va­nja za­ko­na i ugro­ža­va­nja si­ste­ma vla­da­vi­ne pra­va.
–Upra­va po­li­ci­je, ko­ja bi tre­ba­lo da šti­ti za­ko­ne, usu­di­la se da jav­no za­tra­ži da bu­de iz­nad za­ko­na, da pre­su­đu­je i vr­ši pri­ti­sak na osta­le gra­ne pra­vo­su­đa, pr­ven­stve­no na is­tra­žnog su­di­ju, i tra­ži da od­lu­ke do­no­se oni ko­ji po za­ko­nu na to ne­ma­ju pra­vo – uka­za­li su iz Gra­đan­ske ali­jan­se.
Oni vje­ru­ju da je i za Đu­ka­no­vi­ća ne­pri­hva­tlji­vo da Upra­va po­li­ci­je ocje­nju­je rad tu­ži­la­št­va i ovla­šće­nja i ak­tiv­no­sti te in­sti­tu­ci­je u okvi­ru za­ko­na.
Ka­ko su uka­za­li, umje­sto da Upra­va po­li­ci­je u okvi­ru svo­jih nad­le­žno­sti od­mah ak­ti­vi­ra Unu­tra­šnju kon­tro­lu i sta­vi se u slu­žbu tu­ži­la­štva u ci­lju ot­kri­va­nja oso­ba ko­je su umi­je­ša­ne u ne­sta­nak do­ka­znog ma­te­ri­ja­la pro­tiv Mu­jo­vi­ća, ona po­ku­ša­va da pre­u­zme ovla­šće­nja su­da.
–Si­gur­ni smo da u Upra­vi po­li­ci­je zna­ju za kva­li­tet do­ka­znog ma­te­ri­ja­la ko­ji ima­ju tu­ži­o­ci pro­tiv li­ca ko­ja su u pri­tvo­ru, pa je sva­ko jav­no ko­men­ta­ri­sa­nje i otvo­re­no sta­ja­nje u od­bra­nu li­ca pro­tiv ko­jih je tu­ži­la­štvo po­kre­nu­lo po­stu­pak za ozbilj­ne sum­nje da su čak i dio kri­mi­nal­ne or­ga­ni­za­ci­je do­dat­na vr­sta pri­ti­ska i uti­ca­ja na rad Spe­ci­jal­nog tu­ži­la­štva, ne­za­bi­lje­že­na u evrop­skoj prav­noj te­ko­vi­ni – na­gla­še­no je u pi­smu.
Oni oče­ku­ju da će Đu­ka­no­vić re­a­go­va­ti kao u slu­ča­ju ka­da je od­bio mi­je­ša­nje u iz­bor še­fa spe­ci­jal­nog po­li­cij­skog ti­ma, ali i da će isto­vre­me­no po­kre­nu­ti hi­tan po­stu­pak za ra­zr­je­še­nje di­rek­to­ra po­li­ci­je. Oni su oci­je­ni­li da su se uslo­vi za to ste­kli i pri­je ove afe­re.
So­ci­jal­de­mo­krat­ska par­ti­ja (SDP) po­zva­la je Vla­du i dru­ge or­ga­ne i dje­lo­ve vla­sti ko­ji ima­ju in­ge­ren­ci­je nad ra­dom po­li­ci­je da osu­de ne­pri­mje­ren i ne­za­ko­nit jav­ni na­pad na tu­ži­lač­ku or­ga­ni­za­ci­ju i Spe­ci­jal­no dr­žav­no tu­ži­la­štvo i da is­ko­ri­ste in­sti­tu­ci­o­nal­ne i za­kon­ske me­ha­ni­zme za sank­ci­o­ni­sa­nje ta­kvih ne­u­stav­nih i ne­za­ko­ni­tih dje­la.
–Ova­kvim jav­nim is­tu­pi­ma ne vr­ši se pri­ti­sak sa­mo na nad­le­žnog tu­ži­o­ca, ne­go i na po­je­di­ne dje­lo­ve sud­ske vla­sti ko­ji će even­tu­al­no od­lu­či­va­ti u da­ljoj pro­ce­du­ri, kao i na kon­kret­ne sud­ske po­stup­ke ko­ji se vo­de – sa­op­šte­no je iz SDP-a.
U toj par­ti­ji sma­tra­ju da su re­zul­ta­ti ko­je je po­sti­glo no­vo ru­ko­vod­stvo tu­ži­la­štva u po­sled­njih de­vet mje­se­ci obez­bi­je­di­li vra­ća­nje po­vje­re­nja u rad te in­sti­tu­ci­je i u me­đu­na­rod­noj i u do­ma­ćoj jav­no­sti.
–To što ti re­zul­ta­ti po­ka­zu­ju da je je­dan dio vi­so­kih funk­ci­o­ne­ra DPS-a u pro­te­klim go­di­na­ma ra­dio na šte­tu gra­đa­na, mje­re­nu u de­se­ti­na­ma mi­li­o­na eura, ne smi­je bi­ti raz­log da sa­da rad tu­ži­la­štva bu­de ne­pri­mje­re­no na­pa­dan od stra­ne ru­ko­vod­stva MUP-a, su­prot­no Usta­vu i za­ko­nu i prin­ci­pu po­dje­le vla­sti. Shod­no za­ko­nu, MUP tre­ba da bu­de ser­vis tu­ži­la­štva – pod­sje­ća­ju iz SDP-a.
D.Ž.- M.V.P.

Ob­ra­ču­na­ti se sa
kri­mi­nal­ci­ma

Gra­đan­ski po­kret URA po­zvao je da se, umje­sto ob­ra­ču­na i ra­ta Upra­ve po­li­ci­je i tu­ži­la­štva, po­ve­de rat pro­tiv kri­mi­na­la­ca.
–Gra­đa­ni Cr­ne Go­re oče­ku­ju kon­kret­ne re­zul­ta­te u bor­bi pro­tiv or­ga­ni­zo­va­nog kri­mi­na­la i ko­rup­ci­je, a ne me­đu­sob­ne op­tu­žbe in­sti­tu­ci­ja ko­je tre­ba da bu­du u pr­vim re­do­vi­ma te bor­be. Za­to je ne­do­pu­sti­vo da iz po­li­ci­je ne­sta­je do­ka­zni ma­te­ri­jal za jed­nog od osum­nji­če­nih. Po­li­ci­ja je du­žna da gra­đa­ni­ma de­talj­no ob­ja­sni ka­ko se to de­si­lo, a ne da skre­će sa glav­ne te­me tra­že­ći za­šti­tu od pre­mi­je­ra. Utvr­đi­va­nje od­go­vor­no­sti i sank­ci­je za one ko­ji su se usu­di­li da op­stru­i­ra­ju is­tra­gu či­ji su pred­met i lju­di iz sa­mog vr­ha vla­da­ju­će stran­ke mo­ra da se de­si što pri­je –po­ru­či­li su iz Gra­đan­skog po­kre­ta URA.

Ter­zić pu­šten na slo­bo­du

In­spek­tor Ni­ko­la Ter­zić pu­šten je si­noć iz pri­tvo­ra i u da­ljem po­stup­ku će se bra­ni­ti sa slo­bo­de.
Nje­gov advo­kat La­zar Ako­vić ka­zao je da je tu­ži­la­štvo tra­ži­lo da se nje­go­vom bra­nje­ni­ku od­re­di pri­tvor zbog opa­sno­sti od uti­ca­ja na svje­do­ke, ali je su­di­ja za is­tra­ge Vi­šeg su­da Mi­ro­slav Ba­šo­vić od­bio taj pred­log. Ako­vić je ka­zao da je tu­ži­la­štvo do­sta­vi­lo spi­sak svje­do­ka ko­je je po­treb­no sa­slu­ša­ti u okvi­ru is­tra­ge pro­tiv Ter­zi­ća i Me­do­je­vi­ća, ali da je Ba­šo­vić ipak od­lu­čio da se Ter­zić bra­ni sa slo­bo­de. Osum­nji­če­ni po­li­ca­jac imao je za­da­tak da pre­ne­se do­ku­men­ta­ci­ju za­pli­je­nje­nu u Mu­jo­vi­će­vom sta­nu iz Od­sje­ka za pri­vred­ni kri­mi­na­li­tet do ko­le­ga iz Od­sje­ka za or­ga­ni­zo­va­ni kri­mi­nal.
Ter­zić je, pre­ma ri­je­či­ma nje­go­vog bra­ni­o­ca, iz­nio od­bra­nu na op­tu­žbe tu­ži­la­štva, ko­je je ne­gi­rao. Po iz­la­sku iz su­da, on ni­je že­lio da da­je iz­ja­ve.

Vla­da op­stru­i­ra tu­ži­la­štvo

Ak­tu­el­na, do­brim di­je­lom pri­va­ti­zo­va­na i ne­kon­tro­li­sa­na vlast naj­no­vi­jim do­ga­đa­ji­ma po­ku­ša­va da pro­du­ži du­go­traj­nu si­mu­la­ci­ju ne­za­vi­sno­sti in­sti­tu­ci­ja, sma­tra­ju u De­mo­su.
–Kraj­nje je za­bri­nja­va­ju­ći znak sta­nja u dr­ža­vi ka­da Upra­va po­li­ci­je jav­no tra­ži za­šti­tu. Po­što je ja­sno da je Upra­va po­li­ci­je or­gan Vla­de, pro­iz­i­la­zi da i vla­da Mi­la Đu­ka­no­vi­ća tra­ži po­moć i za­šti­tu od is­tra­ga ko­je vo­di Spe­ci­jal­no tu­ži­la­štvo u pred­me­ti­ma or­ga­ni­zo­va­nog kri­mi­na­la – sa­op­šte­no je iz te stran­ke.
Oni ne­ma­ju di­le­mu da ak­tu­el­na, do­brim di­je­lom pri­va­ti­zo­va­na i ne­kon­tro­li­sa­na vlast naj­no­vi­jim do­ga­đa­ji­ma po­ku­ša­va da pro­du­ži du­go­traj­nu si­mu­la­ci­ju ne­za­vi­sno­sti in­sti­tu­ci­ja.
–Naj­no­vi­ji na­pa­di na Spe­ci­jal­no tu­ži­la­štvo u mo­men­tu nje­go­vog kon­kret­nog, ar­gu­men­to­va­nog i tran­spa­rent­nog an­ga­žo­va­nja u bor­bi pro­tiv or­ga­ni­zo­va­nog kri­mi­na­la, a pre­ma za­htje­vi­ma do­ma­će jav­no­sti i Evrop­ske uni­je, po sve­mu su­de­ći do­la­ze iz vr­ha vla­sti – oci­je­ni­li su iz De­mo­sa.
Iz te par­ti­je su upo­zo­ri­li Đu­ka­no­vi­ća i nje­go­vu vla­du da na­sta­vak ta­kvih op­stru­i­ra­nja Spe­ci­jal­nog tu­ži­la­štva, za­sad u skri­ve­nim, ma­da već pri­lič­no pre­po­zna­tlji­vim for­ma­ma, vi­de i kao po­ku­šaj pu­za­ju­ćeg dr­žav­nog uda­ra, od­no­sno su­spen­do­va­nja ba­zič­nog ustav­nog prin­ci­pa po­dje­le vla­sti i na nje­mu de­fi­ni­sa­ne in­sti­tu­ci­o­nal­ne auto­nom­no­sti.
–Na kra­ju, i ne ma­nje va­žno, zbog in­di­ci­ja da je re­ak­ci­ja Upra­ve po­li­ci­je vo­đe­na sa po­li­tič­kih in­stan­ci, po­zi­va­mo pra­vi pro­fe­si­o­nal­ni sa­stav po­li­ci­je da se od­u­pre ta­kvim ten­den­ci­ja­ma i da ne do­zvo­li ma­ni­pu­la­ci­je ko­je u jav­no­sti pro­iz­vo­de uti­sak da kri­mi­no­ge­ni po­je­din­ci i gru­pe uži­va­ju nji­ho­vu za­šti­tu – na­vo­di se u sa­op­šte­nju De­mo­sa.

Me­do­je­vić: Dr­žav­ni udar ili rat­no sta­nje

Naj­no­vi­ja de­ša­va­nja i su­ko­bi u De­mo­krat­skoj par­ti­ji so­ci­ja­li­sta (DPS) ozbilj­no dis­kre­di­tu­ju dr­ža­vu i ša­lju alar­mant­ne po­ru­ke i do­ma­ćoj i me­đu­na­rod­noj jav­no­sti, oci­je­nio je li­der Po­kre­ta za pro­mje­ne Ne­boj­ša Me­do­je­vić.
–Su­ko­bi dva po­li­tič­ko-bez­bjed­no­sno-kri­mi­nal­na-šver­cer­ska kla­na unu­tar re­ži­ma ovih da­na eska­li­ra­ju do za­bri­nja­va­ju­ćeg ni­voa, ko­ji po­ka­zu­je da je ustav­ni i prav­ni po­re­dak su­spen­do­van i da se od­lu­ke do­no­se na vr­hu kri­mi­nal­ne or­ga­ni­za­ci­je DPS – is­ta­kao je Me­do­je­vić.
Pre­ma nje­go­vim ri­je­či­ma, kad Ustav i za­ko­ni ne va­že i ka­da se od­lu­ke o ži­vo­tu, ljud­skim pra­vi­ma i slo­bo­da­ma gra­đa­na do­no­se u pri­vat­nim re­la­ci­ja­ma na vr­hu re­ži­ma, on­da se mo­ra kon­sta­to­va­ti ili sta­nje dr­žav­nog uda­ra ili rat­no sta­nje.
–Kri­mi­nal­na or­ga­ni­za­ci­ja DPS iz­ve­la je ti­hi dr­žav­ni udar i sa­da se i jav­no vi­di da je ko­rup­ci­ja ra­zo­ri­la sve dr­žav­ne in­sti­tu­ci­je, ko­je vi­še ne po­sto­je, i da se dr­ža­vom upra­vlja na osno­vu pri­vat­ne vo­lje i mo­ći ne­ko­li­ko lju­di – oci­je­nio je Me­do­je­vić.
On je pod­sje­tio da je i ra­ni­je upo­zo­ra­vao da se moć iz in­sti­tu­ci­ja i za­ko­na se­li u pod­ze­mlje i vrh DPS-a i da će me­đu­sob­ni ob­ra­ču­ni oko kon­tro­le šver­ca i mo­no­po­la do­ve­sti do de­sta­bi­li­za­ci­je i ze­mlje i re­ži­ma.
–Pre­mi­jer Mi­lo Đu­ka­no­vić vi­še ne mo­že da kon­tro­li­še su­ko­be i dr­ža­va se pred na­šim oči­ma ras­pa­da. Bru­ka­nje dr­ža­ve se na­sta­vlja i ne­ma kra­ja po­ni­že­nji­ma. Tu­ži­lac op­tu­žu­je po­li­ci­ju za op­struk­ci­je, po­li­ci­ja op­tu­žu­je tu­ži­o­ca za op­struk­ci­je, a i jed­ni i dru­gi se obra­ća­ju Đu­ka­no­vić da on, su­prot­no Usta­vu, uti­če na rad tu­ži­o­ca i po­li­ci­je – re­kao je Me­do­je­vić.
Ka­ko je do­dao, po­sli­je ta­kvih de­ša­va­nja, u sva­koj iole nor­mal­noj dr­ža­vi pre­mi­jer bi pod­nio ostav­ku i stvo­rio po­li­tič­ki pro­stor za for­mi­ra­nje pre­la­zne vla­de i or­ga­ni­zo­va­nje slo­bod­nih iz­bo­ra.
–Iz­vo­ri­šte svih pro­ble­ma sa ko­rup­ci­jom i or­ga­ni­zo­va­nim kri­mi­na­lom na­la­zi se u po­li­tič­kom kon­tek­stu jer ima­mo vlast ko­ja je po­sta­la ma­fi­ja i ma­fi­ju ko­ja je po­sta­la vlast – uka­zao je Me­do­je­vić.
On sma­tra da po­sto­je dva iz­la­za iz ta­kve si­tu­a­ci­je, od ko­jih je pr­vi ig­no­ri­sa­nje pro­ble­ma i če­ka­nje da se ri­je­ši sam, a dru­gi ostav­ka pre­mi­je­ra Đu­ka­no­vi­ća i otva­ra­nje pro­sto­ra za mir­ne, de­mo­krat­ske po­li­tič­ke pro­mje­ne, for­mi­ra­nje pre­la­zne vla­de i or­ga­ni­zo­va­nje fer iz­bo­ra.
–Da sam pri­ja­telj Mi­la Đu­ka­no­vi­ća, sa­vje­to­vao bih mu da pri­hva­ti ovu dru­gu op­ci­ju. Pred ne­za­vi­snim i slo­bod­nim su­do­vi­ma u prav­noj, de­mo­krat­skoj Cr­noj Go­ri ima­će ne­ku šan­su – za­klju­čio je Me­do­je­vić.

Jo­ni­ca: Iz­vr­ši­ti pro­cje­nu bez­bjed­no­sti Stan­ko­vi­ća i Kat­ni­ća
Za­mje­nik pred­sjed­ni­ka Od­bo­ra za bez­bjed­nost i od­bra­nu i po­sla­nik So­ci­ja­li­stič­ke na­rod­ne par­ti­je (SNP) Sne­ža­na Jo­ni­ca sma­tra da je Upra­va po­li­ci­je po­ka­za­la da ne­ma pro­ble­ma sa tu­ži­la­štvom, već sa za­ko­nom, nje­go­vim ra­zu­mi­je­va­njem i po­što­va­njem.
–Sma­tram da je ovo još je­dan u ni­zu raz­lo­ga za hit­nu smje­nu Slav­ka Sto­ja­no­vi­ća. Za­ko­nom je pro­pi­sa­no da di­rek­tor po­li­ci­je od­go­va­ra mi­ni­stru i Vla­di. Ka­ko je u ovom mo­men­tu vr­ši­lac du­žno­sti mi­ni­stra unu­tra­šnjih po­slo­va Du­ško Mar­ko­vić, od ko­jeg ne oče­ku­jem da će ura­di­ti ne­što u tom prav­cu, po­zi­va­mo pred­sjed­ni­ka Vla­de da hit­no smi­je­ni Slav­ka Sto­ja­no­vi­ća. Ako to ne ura­di, po­ka­za­će da Sto­ja­no­vi­će­vo ne­zna­ve­no obra­ća­nje Vla­di da ga za­šti­ti od tu­ži­la­štva ni­je ne­zna­nje, već uobi­ča­je­ni na­čin ra­da, to jest da je Sto­ja­no­vić po­zi­vao pre­sjed­ni­ka Vla­de da obez­bi­je­di da se ne po­stu­pa po za­ko­nu ka­da god je ne­ko po­ka­zao na­mje­ru da po­stu­pa po za­ko­nu. Po­sli­je sve­ga što se do­go­di­lo, sma­tram da je hit­no po­treb­na pro­cje­na bez­bjed­no­sti vr­hov­nog dr­žav­nog tu­ži­o­ca Ivi­ce Stan­ko­vi­ća i glav­nog spe­ci­jal­nog tu­ži­o­ca Mi­li­vo­ja Kat­ni­ća i po­ja­ča­nje nji­ho­vog obez­bje­đe­nja – ka­za­la je Jo­ni­ca.

Kla­no­vi po­di­je­li­li dr­ža­vu
Su­kob po­li­ci­je i tu­ži­la­štva naj­bo­lji je do­kaz da je Cr­na Go­ra u van­red­nom sta­nju, oci­je­nio je pred­sjed­nik De­mo­krat­ske na­rod­ne par­ti­je Mi­lan Kne­že­vić. On sma­tra da dr­žav­ne in­sti­tu­ci­je ko­je po­či­va­ju na ozbilj­nim me­đu­sob­nim op­tu­žba­ma o spre­zi sa kri­mi­nal­nim or­ga­ni­za­ci­ja­ma i vi­so­kom ko­rup­ci­jom naj­bo­lje do­ka­zu­ju da je Cr­na Go­ra pri­vat­na dr­ža­va po­di­je­lje­na na ata­re kla­no­va iz pod­ze­mlja, ko­ji su, u stva­ri, ve­ćin­ski vla­sni­ci Cr­ne Go­re.
–Afe­ra „13 pi­sa­ma“ sa­mo je kul­mi­na­ci­ja tru­lo­sti si­ste­ma i po­tvr­da ko­li­ko je Cr­na Go­ra zbi­lja od­ma­kla u spro­vo­đe­nju re­for­mi i vla­da­vi­ni pra­va – is­ta­kao je Kne­že­vić.
Ka­ko je do­dao, ne­u­stav­na re­ak­ci­ja Upra­ve po­li­ci­je (UP) u ko­joj se od Du­ška Mar­ko­vi­ća tra­ži da ih za­šti­ti od tu­ži­la­štva mo­ra se za­vr­ši­ti naj­ma­nje smje­nom Slav­ka Sto­ja­no­vi­ća i Mar­ko­vi­ća.
–Iz po­li­ci­je su po­sla­li ja­snu po­ru­ku da su iz­nad Usta­va i za­ko­na ove dr­ža­ve i da im to omo­gu­ća­va Mar­ko­vić. Za­to jav­no pi­tam Slav­ka Sto­ja­no­vi­ća, vi­še­stru­kog po­vrat­ni­ka iz pen­zi­je na vi­so­ke funk­ci­je u Mi­ni­star­stvu unu­tra­šnjih po­slo­va, ka­kve ve­ze ima Mar­ko­vić sa ukra­de­nim pi­smi­ma i ra­dom tu­ži­la­štva, pa se obra­ća­ju nje­mu, umje­sto da sa­ra­đu­ju sa tu­ži­la­štvom – na­gla­sio je Kne­že­vić.
On je pod­sje­tio da rad tu­ži­la­štva ni­je u nad­le­žno­sti pot­pred­sjed­ni­ka Vla­de Mar­ko­vi­ća, što to tre­ba­lo da bu­de po­zna­to Sto­ja­no­vi­ću, kao što bi tre­ba­lo da zna i da je vr­hov­ni dr­žav­ni tu­ži­lac iza­bran u Skup­šti­ni.